. . . Stairway to heaven . . .

. . . Stairway to heaven . . .

. . . Stairway to heaven . . .


MOJI LINKOVI

Provincijalka- Balashevic
Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promašaje koji tiste,
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.

Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i naisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna

D-Mol (Balash...)
Odlutaš ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dođe D mol.

Spusti se k'o lopov po žicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I teško prođe sve to.

Jedan D mol me dobije.
Kako odeš ti, u sobi je.
Glupi D mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tišinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.

Jedan D mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za D mol?

Ponekad te nema i sasvim sam
izmišljam način da malo smuvam dan,
ali je lukav D mol.
Pusti da se svetla svud priguše,
sačeka poslednje zvezde namiguše.
Vuče mi rukav: 'Idemo.'

Plaši me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi D mol sa kojim tugujem svu noć...
Uzme me u svoju tamnu kočiju.
Nebo primi boju tvojih očiju.
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan D mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za D mol?

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
i neke stvarčice od 'Heredi' porcelana
i jedan pulover u kom si bila.

I ostala je ploča 'Best of Ry Cooder'
i fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao zeljan dok me bude,
moja mila...

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
11189

Powered by Blogger.ba